spot_img
spot_img

Дјевојчици из Шамца одобрена средства за лијечење: Хеленина шанса за корак с осмијехом

spot_img
spot_img

Четворогодишња Хелена Секулић из Шамца, која је рођена с аномалијом ноге, захваљујући Фонду солидарности, који је обезбиједио одлазак на лијечење у Њемачку, добила је шансу да уз помоћ ортозе нормално хода, плеше и игра се са вршњацима, без страха да ће један погрешан корак изазвати бол и сузе на њеном лицу.

Хелена је једно од дјеце из Републике Српске којима је Фонд солидарности за дијагностику и лијечење обољења, стања и повреда дјеце у иностранству пружио прилику да изборе најважнију животну битку, за здравље. И док весело показује нове плесне кораке, ова храбра дјевојчица каже да би када порасте вољела да буде ветеринар.

“Волим животиње, највише куце и маце. Вољела бих да будем ветеринар и да их лијечим када их нешто боли”, казала је за “Глас Српске” ова племенита дјевојчица. Рецитујући стихове пјесмице коју је научила у вртићу, не скида осмијех са лица и топлим погледом топи и најхладније глечере.

Уз оца и мајку, каже, највише воли млађег брата Душана. Срећна што може да се игра са вршњацима, без страха да ће повриједити ногу приликом пада, поносно прича о другарима и симпатијама из вртића.

За родитеље Јовану и Слађана Секулића борба за здравље њихове кћерке најважнији је животни задатак. Погледа упртог у дјевојчицу смеђе косе и раздраганог лица, мајка Јована је испричала колико је борбе, уздаха и непроспаваних ноћи иза њих.

“Хелени је одмах по рођењу уочено скраћење десне ноге, које је тада било два-три центиметра, а сада је већ достигло седам центиметара. Дијагностикован јој је недостатак лисне кости и два прста. Већ са мјесец дана имала је операцију стопала која није дала резултате”, кроз сузе је испричала Јована, додајући да су обилазили клинике и љекаре широм Српске и Србије не би ли пронашли лијек за своју дјевојчицу.

Након што је остала у другом стању, Јована, која је мастер етномузикологије, изгубила је посао у школи, а тренутно су и супруг и она незапослени. Уз битку за здравље кћерке, њих двоје бију и ону за опстанак породице. Јованин брат им је, кажу, највећи ослонац и подршка.

“Без новца је тешко тражити излаз из ситуације у којој смо се нашли. Све претходне операције смо плаћали, а уз то иду и трошкови путовања. Без Фонда солидарности не бисмо успјели. Сваки дан за Хелену значи много и све што успијемо да урадимо до њене 15. године урадили смо. Брат ми је, уз супруга, највећа подршка. Он нас је храбрио и подржавао да идемо даље, а уз то и финансијски помагао”, испричала је Јована.

Њена кћерка је прве кораке направила тек са 14 мјесеци.

“Почела је да јој се криви нога од кукова. Ни код нас, ни у Србији није било могуће обезбиједити довољно добру ортозу која ће зауставити кривљење ноге. Чули смо за клинику у Њемачкој, гдје смо отишли на први преглед у јуну прошле године. Тамо су нам савјетовали да прво буде урађена операција кољена, стављене плочице с унутрашње стране које спречавају да кост расте укриво, те да одмах уз операцију буде урађена ортоза, која је, у ствари, штити од пада и омогућава лакше кретање”, додала је Јована.

Она и њен супруг Слађан истичу да су им љекари у тамошњој клиници вратили наду и вјеру у боље сутра.

“Тешко је описати колико су били љубазни и како су нам објаснили шта је потребно. Имали смо осјећај да разговарамо са члановима породице, а не са врхунским љекарима”, рекао је Слађан.

Од једне породице из Мостара сазнали су за Фонд солидарности и одмах послали захтјев и све Хеленине налазе. Осим новчане помоћи, коју су добили и за коју су веома захвални, Секулићи наглашавају и разумијевање и подршку коју им је пружила директорица фонда Јасминка Вучковић.

“Док смо чекали да захтјев буде одобрен, докторица Јасминка ме је позвала, разговарала са мном као родитељ и показала велико разумијевање. Охрабрила ме је да не посустанем, а то, вјерујте, нема цијену”, казала је Јована.

Њиховој срећи није било краја када су добили позитиван одговор из фонда, а у клиници у Њемачкој, додала је Јована, провели су три седмице. Пред Хеленом је дуг период опоравка и још неколико операција, али ова храбра дјевојчица и њени родитељи спремни су да се ухвате у коштац са свиме што их чека и ничему неће дозволити да им избрише осмијех са лица.

У Фонду солидарности истичу да је малој Хелени одобрен захтјев за лијечење у “Шон Клиник Фогтаројт”” у Њемачкој.

“За њено лијечење, израду и пласирање неопходне ортопротезе Фонд солидарности одобрио је и уплатио 13.230 евра”, навели су у фонду.

(glassrpske.com)

spot_img
spot_img

Повезано

spot_img
spot_img

Последње вијести

spot_img
spot_img