Обиљежено 13 година од смрти 13. бањалучке звјездице

На градском православном гробљу у Приједору данас је служен парастос у помен на Слађану Кобас, дјевојчицу која је умрла од посљедица недостатка кисеоника у бањалучкој болници 1992. године.

Тринаеста бањалучка звјездица умрла је на данашњи дан прије 13 година у 13. години живота.

Њен отац Стојан подсјећа да је рођена 18. јуна 1992, у најгорим данима, пријевремено на царски рез, а борила се некако све до 9. фебруара 2006. године.

-Затекао сам се на Паприковцу тада. Сестра ме је одвела да је видим, имала је инфузију укључену на главу, видио сам да је стомачић надувен много и да жмири. Помислио сам на најгоре – каже отац Стојан.

Борећи се са обољењима плућа и очију, Слађана је имала бројне операције, а на крају је обољела и од рака костију. Лијечила се на клиникама у Републици Српској, Србији и Црној Гори, Русији и САД.

-Нога је била спасена донекле. Могла је да се ослони на штаке, очи су биле спасене. Изненада је запомагала да је боли срце. Љекари су утврдили да јој је пукла највећа метастаза на плућима и морали су јој одстранити дио плућа – сјећа се отац.

Он каже да га је недавно из Вашингтона позвао Милош Шупица, српски добротвор који од 1957. године живи у Америци и води организацију “Спасимо српску дјецу”, који му је рекао да ће путем Српске православне цркве иницирати проглашење Слађане мученицом.

-Ја бих поручио да узму тај случај у разматрање, јер Слађана је најгоре прошла. Она није могла без кисеоника. Ја то имам у извјештају МУП-а, који је водио истрагу – рекао је Стојан новинарима у Приједору.
Он каже да би волио да се исправи и грешка на споменику 12 бањалучких беба, јер тринаеста беба, Слађана Кобас, има своје име и презиме и умрла је са 13, а не са 14 година.

Стојан каже да је неправда што је једнима признат статус цивилне жртве рата, а другима није, а њему кажу да је закаснио, иако није ни знао да постоји тај закон.

-Живим тешко. Живим, а као да нисам жив. Тешко је описати те ствари. Живи човјек, али без икакве воље. Болестан сам и ја – осам до девет таблета три пута дневно ја узимам за срце – додао је он.

Осим Стојана, годишњем помену присуствовали су и Слађанин брат Мирослав и њена разредница.

Смрт 12 беба од 22. маја до 19. јуна посљедица је недостатка кисеоника у бањалучкој болници 1992. године који није могао бити допремљен копном због ратних дјестава, а ни ваздушно јер је на снази била забрана Савјета безбједности УН за летове изнад БиХ.

Бањалучке бебе постале су симбол кршења људских права и нељудскости међународне заједнице.

Агонија је прекинута пробојем коридора и спајањем бањалучке регије са осталим дијеловима Републике Српске и Србије.

(blic.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *