Потенцијали натпросјечно интелигентних особа у Босни и Херцеговини нису довољно искориштени, изјавила је у предсједник Менсе БиХ Маја Илић, а по њеном мишљењу, за то подједнако кривицу сносе сама особа и друштво у којем живимо.
“Чињеница је да бх. друштво не нуди много могућности да се потенцијал високо интелигентних људи искористи, јер су критеријуми вредновања данас усмјерени на тривијалне ствари као што су самопромоција, наметљивост, послушност, па на крају и формализам, који је потпуно потиснуо суштину”, каже она у разговору за агенцију Фена.
Ипак, додаје, то не значи да високо интелигентна особа не може испунити свој потенцијал у БиХ, јер, по дефиницији, интелигенција подразумијева сналажење, односно могућност да се изнађу рјешења која нису одмах очигледна.
Подсјетила је да су Менсу основали адвокат Роланд Берил и научник др. Ленс Вер у Енглеској, давне 1946. године. Од почетка свог постојања Менса има три основна циља, а то је да идентификује и унаприједи људску интелигенцију ради добробити човјечанства, охрабри истраживање природе, карактеристика и користи интелигенције, као и да промовише стимулативне, интелектуалне и друштвене могућности за своје чланове.
“Ипак, главни циљ Менсе је да обезбиједи међусобно упознавање особа са високим IQ, као и њихову размјену искустава и идеја”, напомиње Илић.
Менса БиХ постоји од 2005. године, али је тек почетком 2017. године, када је стекла формалне услове по броју чланова, званично призната од интернацоналне Менсе. Менса БиХ има статус Менсе у настајању, па се може сматрати младом организацијом.
“С обзиром на то да Менса широм свијета окупља више од 100.000 чланова, често имамо могућност да преко својих контаката помогнемо нашим члановима који намјеравају да се усавршавају, школују…”, појашњава предсједница Менсе БиХ.
Менса БиХ тренутно броји око 260 активних чланова, а у бази их је, од почетка 2016. године, регистровано више од 300. Број кандидата који су положили тест, односно остварили услов за чланство, истиче Илић, све је већи, али нису сви одлучили да се учлане.
Услов да би неко постао члан Менса БиХ је да има IQ једнак или већи од 133 по Бинеовој, односно 148 по Кателовој скали.
“Када тумачимо тестове углавном користимо Кателову скалу која утврђује 148, 152 и 156 IQ, што наше чланове сврстава у свега два посто укупне популације која има потенцијал да оствари овај резултат”, истакла је.
Предсједница Менсе БиХ објаснила је и како ова организација функционише код нас.
“Тренутно функционирамо кроз интересне групе које су окупљене виртуелно, односно, већина комуникације се обавља кроз Slack апликацију. Осим тога, постоје редовна мјесечна окупљања чланова у Сарајеву и Бањој Луци, јер је у ова два града концентрација чланова и највећа, а од фебруара им се придружио и Мостар”, казала је.
Осим тога, додала је, једном годишње Менса БиХ организује Скупштину на којој се окупљају сви чланови Менсе БиХ.
Посљедња тестирања одржана су прошле године у Сарајеву, Мостару, Требињу и Бањалуци. У Сарајеву је било 138, Мостару 65, Требињу 20, а у Бањалуци 145 пријављених кандидата.
“Након тестирања, услов за чланство је стекло 129 кандидата (укупно за сва четири града), а у Менсу је одлучило да се учлани њих 105, што јако висок проценат”, наглашава Илић.
Како је рекла, до 2016. године тестирања нису организована редовно, јер нису имали овлаштеног психолога, а сада тестирања организују једном годишње у већим градовима БиХ. Осим тога, одржавају интернет и Фацебоок страницу, а имају и маилинг листу на коју се заинтересирани могу пријавити како би добили информације о терминима тестирања.
“Од прошле године имамо и андроид апликацију Менса БиХ на којој се налази примјер теста, како би кандидати стекли утисак о каквој се врсти задатака ради на тестирању”, напоменула је.
Тестирање води и контролише овлаштени психолог Менсе БиХ, који кандидатима даје упутства на тестирању, а чланови-волонтери помажу у надгледају кандидата у учионицама. Након тестирања, психолог прегледа тестове и задржава их код себе, тако да су резултати познати само кандидату и психологу.
Илић истиче да им често постављају питања да ли врше тестирања дјеце те појашњава да Менса БиХ врши тестирања особа старијих од 17 година, јер су они тада већ формиране личности, када сами могу одлучивати у којем ће правцу тај свој потенцијал искористити.
“Код дјеце је другачији случај јер идентификација једне тако младе особе са собом носи и одређен терет очекивања и притиска околине, најчешће најближих чланова породице који нису адекватно припремљени да такву особу усмјере и раде с њом на правилан начин. Образовни систем и друштво, уопћено у БиХ, немају модуле рада са оваквом дјецом”, тврди предсједник Менсе БиХ.
Каже да јој није познато да ли се врше тестови интелигенције приликом запошљавања у БиХ и шире те напомиње да висока интелигенција говори о потенцијалу једне особе, али не гарантује да ће тај потенцијал бити и остварен.
“Стога, кориштење тестова интелигенције приликом запошљавања може бити корисно послодавцу да процијени за коју врсту посла кандидат има капацитет, али не и да ли ће га успјешно обављати”, каже Илић.
Нагласила је да висок IQ представља само потенцијал за остваривање великих резултата те да супротно увријеженом мишљењу, високо интелигентним људима не иде све лако.
“Успјех је комбинација више фактора, од којих су рад и упорност једни од најбитнијих”, мишљења је она.
Указала је на то да је, иако у јавности постоји мит о Менси као удружењу ‘генијалаца’ или ‘изузетних интелектуалаца’, у реалности ствар другачија, јер особе високог IQ кроз Менсу само имају могућност упознати особе сличних потенцијала, дружити се с њима, размјењивати идеје и искуства те покретати заједничке пројекте озбиљног или забавног карактера.
Предсједник Менсе БиХ напоменула је да у БиХ првенствено постоји проблем у неинформисаности послодаваца о томе шта је Менса уопште, с једне стране, те недостатка адекватних радних мјеста која захтијевају ове компетенције, с друге стране.
“Све зависи од тога за какав се посао пријављујете. Ако у CV-у наведете да сте члан Менсе, а пријављујете се на мјесто шалтерског службеника, онда то и није велика предност, али на неким пословима, као што је програмирање, може бити”, казала је Илић.
На крају разговора за Фену, закључила је да је у земљама ван БиХ чланство у Менси веома цијењено, што се за БиХ не може рећи.
(nezavisne.com)
